Поводом обележавања 10. Децембра, Међународни дан људских права , у нашој школи организован је јавни час под слоганом: „Заузми се за људска права“.
Овом приликом предавачи су били: професорица социологије Јанков Сенка, професор филозофије и грађанског васпитања Даруши Еди и ученици наше школе Вујчин Вук , Станковић Биљана и Мајкић Тара.
Професор Даруши указао је на то да се Међународни дан људских права обележава сваке године 10. Децембра на дан када је Генерална скупштина Уједињених нација 1948. године усвојила Универзалну декларацију о људским правима. Декларација, као прекретница у борби за људска права, проглашава неотуђива права на која сваки човек има право без обзира на расу, социјално порекло, својину, рођење или било који други статус. На жалост, нагласио је Даруши, ми и даље живимо у свету искључења и дискриминације, укорењених системских неједнакости.
Након овог излагања ученик Вученић Петар прочитао је текст говора великог борца за људска права и слободе Мартин Лутера Кинга „Имам сан“ , подсећајући нас на следеће речи: „ За нас је ова истина сама по себи разумљива да су сви људи створени једнакима.“
Професорица Јанков Сенка указала је на историјат развоја људских права, стављајући значајан акценат на неопходности њихове доследне примене и имплементације. Поред бројних Конвенција и Декларација људска права и слободе и даље нису свима доступне. Подсећајући ученике на страдања Јевреја пре и током Другог светског рата и геноцид у Руанди, професорица Јанков нагласила је значај рада међународних институција у процесуирању ратних злочина. Неопходан је доследни активизам у борби за људска права и слободе.
Ученик Вук Вујчин говорио је о страдањима у Руанди, 1994. године, када су припадници народа Хуту у року од три месеца убили око милион људи. Највећи број жртава припадао је мањини Тутси. Пре и током геноцида, програм радио станице у Руанди подстицао је мржњу према мањинском становништву и нарочито се, како наглашава Вук, водио процес дехуманизације мањинског становништва које је, између осталог, називано штеточинама и бубашвабама. Локални медији су на тај начин одиграли значајну улогу у подстрекавању геноцида.
Права жена и даље се не поштују, истакла је ученица Стојковић Биљана. Патријархални модел друштва намеће женама моделе понашања који одговарају мушкарцима. Много је жртава прикривеног , породичног насиља које се не препознаје само као физичко већ и психичко насиље. Жртве насиља често због свог угроженог материјалног статуса или нерешеног стамбеног питања, нису у могућности да напусте злостављача. Није ретко, рекла је Биљана, да се родно засновано насиље сматра нормалним, што свакако то није.
Глобално загревање већ је у свој пожар ухватило целу Земљу и само што ватра његовог пламена не постане некотролисана. Какво је окружење у ком живите? Да ли Вам је ближа дивља депонија или шума? Какав је квалитет ваздуха који дишете? Да ли имате приступ пијаћој води? Ово су само нека од питања која је поставила ученица Мајкић Тара. Неконтролисано и претерано загађење, климатске промене главни су проблеми наше планете пред којима не смемо затварати очи. Ово је свачији глобални проблем и уколико мислимо да ћемо се извући из њега или да ће нам прогледати кроз прсте-неће, категорична је Тара.
Потребно је да потврдимо важност људских права, да створимо једнаке могућности за све и зградимо свет какав желимо. Потребан нам је нови друштвени уговор за ново доба, истакао је професор Даруши.
За сам крај јавног часа ученица Поповић Маша отпевала је стихове песме „ Замисли“ Џона Ленона.
Замисли да нема имовине
Питам се да ли можеш
Да нема потребе за похлепом и глађу
Братство међу људима
Замисли да сви људи
Деле читав свет.
